Dodirivao sam joj lice. Želeo sam da je poljubim, a ona je okrenula glavu. Bio sam naviknut na njeno odbijanje, iako me bolelo.

Želja za njom je to ignorisala. Ubeđivao sam sebe da je sve savršeno. Stvorio sam život po snovima, a nisu vredeli. Ona nije želela da bude deo njih.

„Koliko god ja pokušavao da ostanem u tvom životu, ti me uporno izbacuješ iz njega. Viktorija, voliš li ga još?"

Ćutala je.

„Bojim se da Džejmsa voliš više od mene, iako je mrtav."

„Rajli, ja ne volim Džejmsa, volim samo tebe. Zato si ti tu uz mene, imaš posebno mesto. Ostali su nebitni."

Poverovao sam. Deo mene koji je toliko želeo da bude voljen, prepustio se njenim omamljujućim rečima. Nisam želeo da mislim šta je tačno, a šta ne.
Želeo sam da mi pripada zauvek. Samo moja,večno hladna kraljica. Gospodarila je mojom dušom, telom i mislima. Zarobila me je svojim divnim očima. Srce koje mi je spavalo u grudima ,bez reči i osećaja, zakucalo bi bržim ritmom da je moglo.

Vedra i tiha noć, puna nedoumica. Sutra je borba, a ni sam ne znam da li sam spreman. Nisam iskusan u ovome, ali daću sve od sebe. Oslanjam se na svoja čula i njenu blizinu.

Bojao sam se jutra, nisam znao šta ono donosi. Čekanje me je ubijalo, a noć je bila beskrajno duga. Viktorija je ležala na travi, ravnomerno je disala. Dugo sam ju posmatrao. Zatim, skrenuo sam pogled s nje na zvezde na nebu. Zaspao sam poput malog deteta.

Svež prohladni jutarnji vazduh me je probudio. Udahnuo sam. Osećao sam miris nadolezećeg leta i miris neizvesnosti. Osecaj je bio čudan, pun strepnje.

Vreme je za borbu. Krenuli smo kro šumu. Iza mene je bila grupa novorođenih vampira. Smatrali su me vođom, ili tako nešto. Sebe nisam smatrao previše veštim za ove stvari. Iako, one su sad deo mene. Ništa tu ne mogu promeniti. Idem hrabro napred, šta god da se desi.

Ugledao sam čopor.vukova.Njihov miris je naterao moje mišiće da se stegnu.

Prelazio sam pogledom preko porodice. Smeđokosa devojka je odudarala od njih.Shvatio sam to je bila Bela. Krenuo sam ka njoj, pokušavajući da uhvatim Viktorijin pogled.
"Hajde,dragi dečače. Ubij je. Znam da to želiš.“
Stajala je smejući se zlobno. Bila je u pravu. Želeo sam to. Miris me tako omamljivao da sam polako gubio razum. Osećao sam da moram da probam njenu krv. Misli su mi lutale. Žeđ me je obuzala ali bio sam jači od nje.
Slabim koracima sam koračao ka njoj. Dečak ju je držao u stisku. Štitio je od nemani. Od mene. Bes u njegovim očima je postajao nepoznat. Izgled je kao da će svaki sekund da skoči na mene, ako priđem korak bliže.
Okrenula se ka njemu. Komunicirali su pogledom. Nežno ju je dotakao, bojeći se da će se razbiti. Šapnuo joj je na uvo, a onda su se njhove ruke spojile u stisak. Osetio sam da je veza između njih bila tako snažna i znao sam - bilo bi nemoguće prekinuti ju. Sabrao sam misli. Ovo nije ni slično onome što sam ja proživljavao. Oni su se stvarno voleli.
Viktorija je stojala pored mene. Krišom sam je pogledao. U očima sam joj video bes, želju za osvetom. Osvrnula se ka meni. Pogled koji je uputila meni nije bio pogled zaljubljenog para.
Zastao sam. Misli su mi postale postojne. Stvarnost se obrušila nadamnom. Bio sam slep. Kako sam mogao to da dopustim? Igrala se sa mojim osećanjima.
Vetar mi je besno šibao lice. Bes mi je prostrujao kroz telo, ruke sam skupio u pesnice i više od svega sam želeo da je udarim. Bio besan sam na nju. Lagala me je. Svaka njena reč je bila mač sa dve oštrice. I ja sam imao osećanja, ali ja sam za nju bio poput drvene lutke. Ne, nisam više mario šta ce da se dogodi. Znao sam da cemo oboje umreti. Ali čekao sam da ona umre pre mene. Zadnji sam saznao da me obmanula. Ona će biti prva koja ce saznati da joj se to vratilo.
Poušavala je da dopre do Bele. Bezuspešno, rekao bih. Edvard je pratio svaki njen pokret čak treptaj. Bila je u zamci.

Potrčala je. A ja sam se bacio na nju želeći da je ubijem. Edvard se stvorio iznad nas. Stavio je ruke na moj vrat. Osetio sam bol. Ubi nju, a ne mene.Ona je želela osvetu a ne ja. Ona je kraljica, a ja sam još jedan od njenih pijuna. Pomislio sam. U njegovim očima sam video saosećajnost. Nije mi bilo jasno.

Pustio me. Nemoguće. Nju je želeo. Počeo je da kida deo po deo njenog hladnog tela. Ono što je nekad bila, sada su samo ostaci. Uzdahnuo sam. Osetio sam olakšanje. Ako idem u pakao – nek’ bar i ona ide sa mnom. Zaslužila je.

Pao sam na kolena.Ruke su mi poletele ka nebu, tražeći od njega oproštaj.
Velki smeđi vuk je izleteo ispred mene. Pogrešno je protumačio pokret. Njegove kandže su se zarile u moje ledeno telo. Poslednje što sam video je bio zračak sunca.